Otadžbina

128

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

које да нису историјски докааани Факти, заиста би их лако могао човек упутити у царство басана. Или зар по готову не изгледа као највећа невероватност, или да речем басва, сам тај чин, да је Црна Гора знала кроз четири столећа одржати се у независности, и то у таквим приликама, да збиља памет мора стати човеку, кад их узме на достојну оцену ? Зар не изгледају као басна они црногорски духовни поглавари, који с мачем и крстом у руци одбијају.од Црне Горе тешке мухамедовачке навале, и са кршева црвогорских као орлови слећу на душмане : Може ли се изумети што романтичније од владике Висариона, који са својим јунацима поражава Турке код Новога, а неверни Латини тога свога савезника награђују отровом ! Или зар уступа ма каквој појетској Фантазији тај Факт, да су црногорски јунаци у шеснаестом и седамнаестом столећу продирали ћа у Тракију и из Пловдива кадију одводили у робл>е ? Оне битке, у којима Црногорци са мачем и копљем у руци поражавају седам паша, који су водили најодабранију турску војску, од које је стрепио латински запад — зар оне уступају подвизима најбаенословнијих јунака ? Па владика Данило, та горостасна слика српске историје ! Ни без једнога самозваног цара не остаде романтика Црне Горе; па круиа свему — свети Петар, тај најчистији и најузпишенији карактер у свеколиком словенству, тај мудрац и богомољац, државник и јунак, светитељ и мученик, најсвеснији Словенин пре и после њега ! Ко погледа по црногорској историји за ова последња четири столећа, тај готово да је вољан посумњати у аукторитет Нибура , јер види као неоспорену историјску истину модерних столећа Факте, какве је Нибур за давнашња римска столећа као басне оквалиФиковао. Заиста, ко хоће да учи, (|иап!ае тоНк еа!; сопс1еге §еп1ет, тај нека се ода на изучавање црногорске иоторије. 0, Црна Горо ! Ко о теби да говори, а да не удари у дитирамбијско величање ? Који Србин да те са песником не назове круне срнске најсјајнијим каменом, о, ти Србину света горо, Права дико рода словенскога , Огледало борбе нечувене, Пречишћена искро вјековима, Мученнче и жртво слободе, Прогнаниче за част од тирана.... — — — .— светињо словенска ! И најпрозаичнији ум клони се вери у чудеса, кад погледа, шта се све у Црној Гори догађало , па се човеку намеће питање: