Otadžbina

138

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

јунацима:» Сад се не бојте, сад са помоћу бога можемо учињет' да се за довијек прича; поломили смо неприЈател>а — сад за њим — а неће нам се нигђе обрнут .л Овије 200 момака натисне се за осталом ћесарскок војском, које је било, како што је речено, 9000 људих. Црногорци јурише на утврћење Кроиац налазеће се на сред Пагатровске Горе и освоје га. Иза овог приме ћесаревци једну ватру, па окрену плећа бЈежати, оставивши 70 мртвије стријелаца. Црногорци тргну ножеве да сијеку, али им то Ђорђије не даде. Ћесарски заповједник војске нађе се у чуду и бојећи се да ће га Црногорци шћерати у море (кано што су тако учињели са Французима 1808. г. на Брајићима), развије бијели барјак и заиште мира. Црнсгорци не осврћаху се на бијели барјак, док им Ђорђије заповједи, да се бој прекине. »Ђорђије пошље сердара Филипа Ђурашковића да се састане са ћесареким заповједником војске, који при састанку упита сердара:» Колико ли је, сердаре, погинуло Црногораца ?« Оердар одговори :» Од нашије није нико, до што је неколико момчади предрло (лако рањени) — а да у тебе , аманати ? « припита сердар. »У мене нико,« одговориће Штерн. Сердар се радо шаљаше па и подругиваше, па ће смејући се рећи: »Ругаш ли се, аманати ? А да еио их божа ти вјера пуна долина — ја не знам чији су, али наши по чисто нијесу, јер су обучепи у уске гаће кано дудуци »! Заповједник замоли сердара , да ли може да их види, а кад виђе рећи ће ;» Наши оу,« па замоли сердара, да их може препијети, али ће додати:« Не би ли могли твоји људи да пренесу мртве у казерму, јер се моји плаше од мртвије.» Сердар се окрене к својијема, па ће рећи :» Ајде, момчади, узмите оно месо, те пм пребацитс!« Црногорци пренесу све мртве и предаду их ђесаровцима. Кад су били све пренијели, опда ће извадити кесу ћесарски заповједник, да плати онијема, што су мртве преносили; а сердар, који аначе бјеше лаком на новац, али се ту држаше високо и да покаже дух кичељивости црногорске, одговориће са презирањем:» Нећемо ти, божа ти ВЈера, за то месо да ђавоље паре ни динара, него ево ти га џабе.« »Ћесарски заповједник састапе се са Ђорђијом, па му се извињаваше, да је то све протип његове воље учињено; али Ђорђије неће више да вјерује, него остави својије 200 Подгорана и Брчељане на мјесту, а папише писмо владици. да не треба слати војСК У Ј е Р Ј е он непријатеља саломио и принудио га да моли за мир и да се није бојати друге пријеваре, јер су се ћесаровци увјерили, да им је доста било и овије 200 Црничана. Дубровачки бригадијер