Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц И

567

их провела на овом свету, прз но што сте се ви родилп? Тако је, као што вам рекох; јер једна моја другарица, која је хтела за једнога да пође против во.ке очине и материне, учинила је тако, па је ностигнула што је хтела. Поп је на љих подозревао, на се чувао; али она два врага знадоше тако вешто удесити, да су га знали ухватити кад треба , изустише оне речи , па су били муж и жена, премда се сиротица кајала већ после три дана." Ањеза је истину зборила, како у погледу на могућност, тако и у погледу на опасност, да сс ие дође до успеха; јер како су томе начину прибегавали само људи, који би уредним путем наишли на препону, или би били одбијени, то су попови врло пазили, како ће избегнути ово приморано венчавање; па кад би који од њчх наишао на који од тих парова и са њим на сведоке, то је ове могуће чинио да умакне, као оно Протеј што је бегао из руку ончх, који су силом хтели да им што врача. «Кад би то нешто била истина, Лучија!" рече Ренпо ц погледа је са молећим очекивањем. <( Шта, кад би истина била!" рече Ањеза. «Ви д кле мислите, да ја којошта бенетам. Ја се бринем за вас, а ви ми не верујете! Пишта! ништа! А ви гледајте како ћете испетљати — ја перем руке. и «0, немојте! не остављајте нас, и викну Ренцо. «Само за то велим тако, јер ми се ствар и сувише допада. Ја сам у вашој руци, па вас сматрам, као да сте моја рођена мати." Ове рзчи ублажише малу срчбу Ањезину и одвратише је од намере, која ни онако нијз била озбиљна. (( Па зашто онда, мати, није та ствар пала на ум -фра КристоФору?" рече Лучија својим смишљеним начином. (( На ум њему V' одговори Ањеза; (( зар ти мислиш, да се он није сетио? Само није хтео да нам помиње." (( А зашто?" запиташе једним гласом обоје младих. 3=1*