Otadžbina

574

В Е Р Е II II Ц И

учинити дми са свима тим мајсторијама? А зашто да кријемо од фра КристоФора V' Преггарка не престајаше, нити је било изгледа да ће се свршити, кад се зачу ускорен ход од сандала и шкрипа од спуштеие мантије, као оно кад у клонула ветрила иодухује ветар, по чему познаше да долази Фра КристоФоро. Сви умукнуше, а Аљеза једваимаде кад да пришапне Лучији: «Узми се на ум, да му што кажеш." СЕДМА ГДАВА. Фра КристоФоро долазаше са држањем доброга војводе, који ако је и изгубио важну битку без своје крпвице, ожалошћеи али не клонуо, хитајући али не бежећи, замишљен али не пренеражен, иде тамо куда га потреба зове, да обезбеди места која су у опасности, да искупи наново војску, да изда нове наредбе. (( Мир вам," рече улазећи. (( Не уздајте се ништа у људе ; тим више ваља уздати се у бога ; а ја већ имам знак од његове заштите." Ако се нико од њих троје није много ни надао од иокушаја Фра КристоФорова, јер је то ствар била колико нечувеиа, толико и ретка, да се какав силеџија новуче натраг од какве неваљалштине , а овамо никаква сила да га није нагонила, но само за љубав неоружаним молбама : ипак тужна извесност била је удар за све. Женске оборише главу; али у Ренцову срцу надвлада јарост над клонулошћу. Ова вест нађе га већ огорчена због толиких болних изненађења, толиких изјаловљених покушаја, толиких изиграних нада, а сувише, у овај пар распомамљена због противљења Лучијина. „Хтео бих знати/ викну шкрипећи зубима и дижући глас , како још никад дотле није био чинио пред фра КристоФором , (( хтео бих знати , какве је разлоге навео онај пас, да би остао при томе... да би остао при томе, да моја вереница не буде моја жена."