Otadžbina

В Е Р Е Н II Ц И

каквим ггослом отишао куда подаље, говориће о твојим: делима. Чисто ми је, као да га чујем." Па уњкајући и прагећи речи претераним гестима. настави као да предикује : Други кршћани! У јеном крају овога свита, који због важних обзира не ћу да именујем, жикио је, па и сад живи један неваљао господин човнк, већи пријатељ женском сполу него ли мушкому, који вичан да свачију траву коси, бише бацио очи... и „Доста, доста." упаде му у реч дон Родриго, пола смешећи се, иола зловољан. «Ако си вољан да удвојиш опкладу, ево ја сам готов." ( ( Беса! онда си ти обрлатио Фратра ! Ј) (( Та шта си узео њега помињати ! А што се тиче опкладе, ту ће решити свети Мартин." Љубопитство у коита нобудило се ; он навали питањима, али дон Родриго знаде их све изиграти, непрестано иозивајући се на одсудни дан , а не хотећи противнику казати планове, који нити су били започети, нити посве притврђени. Сутра дан пробуди се Дон Родриго као дон Родриго. Она стрепња, коју му је причинило оно доћи ће дан, сасвим се разишла са ноћним санцима и само му је остао гњев , увећаваи још стидом, да се подао оној тренутној слабости. Повије слике од шетње тријумФалне , од клањања, од дочека у друштву, па пецкање рођа1 г ово — све то причини не мало, да му се врати стари дух. Тек што је устао, даде дозвати Гриза. «То су крупне ствзри, и рече у себи слуга, коме је дао тај налог. Јер онај, који се тако презивао, није био ко други, него поглавица над бр&вима,, коме су се давали само најризичнији и најопаснији послови , најпоузданији слуга, посве њему одан благодарношћу и коришћу. Кад је једном убио нскога у по дана на пијаци, отишао је до дон