Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц II

о8.5

Родрига, да га моли за окриље; а овај га обуче у своју либерију и тиме га склони од саака прогонства судскаТим начином обвезавши се на свакп престун , који би му се наложио, био је обезбеђен од сваке казне. За дон Родрига добитак није мален био отуда.; јер Гризо, осим што је свакако био најсрчанији међу чељади, био је уједно и доказ за оно, што му је господар смео са срећом предузимати против закона, тако да му је моћ тиме само расла у ствари и у јавном мишљењу. (( Гризо! и рече дон Родриго; (( сад ћемо да видимо, шта вредиш. Још пре сутрашњега дана мора она Лучија бити у овоме двору." (( То нико не ће моћи казати , да се Гризо повукао од каква налога пресветлога господина." (( Узми људи колико ти тре^а, наређуј и располажи по овојој вољи; само нека ствар добро испадне. Али ире свега пази, да јој никакво зло не учиниш." „Господине, малко страве, да нам не би много лармала... без тога не ће моћи проћи." „Страх... појмим... то мора бити. Али да јој ни длаке ниси дирнуо, а нада све, да се с љом пристојно поступа. Јеси л' разумео !" «Гос110дине, не може се цвет узабрати и господству вам донети, а да га се човек не дотакне. Али ће се само голико учинити што мора да буде." ( (Ти ми јамчиш. Па... како ћеш да удесиш?" (( Та баш то мислим, господине. Срећни смо што је кућа на крај села. Треба нам место где ћемо се склонити , па баш је тамо , мало даље одатле, она пуста и самохрана кућа усред поља, она кућа... господство вам ништа за то не ће знати. . кућа једна што је изгорела лре неку годину, па нису имали новаца да је оправе, па ■су је напустили , а сад онамо се јављају аветиње; али није субота и ја их се не бојим. Ови сујеверни сељаци не би за све благо у свету по ноћи тамо отишди, за то