Otadžbina

РУСКО-ТУРСКИ 1>ЛТ

казиваше мало наклоности да нриме руске увјете мира. Међу тим пролазећи кроз Харманлн они су сусроли каваљерију Отрукова, који, нослије упорног боја, бијаше завладао тијем мјеетом, удаљеним само на неких 30 километара од Једреиа и важним због свог положаја на жељезничкој нрузи. Истина .је, они су се могли још надати да ће Сулејман-ааша успјети да изађе из Филипопоља к Једрену и да пресијече новратак Струкову. Али они осташе јсднако упораи п послије извошћа о потпуном уништењу армије Сулојмапа-паше и о заузећу Једрсна, догађаја, који су морали да разруше пошљедња њихова маштанија што су могли до тада еачуватн. III (7) Јануара турски нуномоћиици стигоше у кочијама у Каванлик у друштву многобројнс пратње. Прими их г. Иолидов. Сервер-иаша , разговарајући с г. Нелидовим , баци на Игњатијева сву одговорност за рат. »Он је шћео рат и све је употребио да га учини, (( Повторавао је Оервер-паша неколико пута. I 1 . Нелидов му тада наиомену снисхођења, што Русија више пута очитова (Турској) у вријеме цариградске конФеренције, напомену му своја лична старања и напоре увријеме његова управљања посланством ио одласку Пгњатијева. »Мепи се бијаху иаврнуле сузе на очи, рече му г. Нелидов, када вас мољах да потпишете протокол у коме, по жељи цара да уздржи мир , даваху вам се нове концесије, (устунци) ; али ваше новјероватно упорство осујоти свако саглашење; и ви сада морате признати, да Русија има гграво да тражи од вас много послије толико жртава, што учиии«. Поступање Намика-паше бијаше веома мирније и спокојније него ли његова друга. Он, неспомињући ни једном рјечју узалудне укоре, рече г. Нелидову: »Кажите његовоме царском височанству да сам ја познавао и љуоио његова оца и матер, ) кажите му, да сам стар и да сам много мање растројен годинама, него ли од жалости гледајући, моју неерећпу отаџбииу , да тако жестоко страда и будући принуђен да вршим тако трудну дужност. Сиомепите се да сте пили нашу воду и јели наш хљеб у Цариграду : будите милосрдни према нама". Г. Нелидов му одговори , да се велики књаз , лично , односи веле благосклоно к Турској, али да он ништа не може ту да поможе: увјети мира састављени су и ријешени још прије пада Плевне; ништа није додато и не обзирући се на побједе, одржане за тим. Али, ако не будете одуговлачили договарања, ако нам вашим отезањем на*) Годпие 1835 Нампк-паша пратио је у Петроград, као секретар (тајник), турску мисију, која бијаше догала да моли Русију о заузећу Цариграда.