Otadžbina

5 Ј4 Ж Р Т Б А.

Окићено венцем од мирисне траве, Јаги .ешце се бело у ДелФију крсће. Где жртвеник букти. Са љегове главе, Шурене се траве и мирише цвеће. И навина радост и наслада скуиа, Кратковечним венцем рогово му краси. И весело јагње на жртвеник стуиа, А плам пуца, гори — и живот се гаси... 13 Јануара 1883 г. ЈЗојисиав.

РУСКО-ТУРСКИ РАТ 110 НВИЗДАНИМ ДОКУМБНТИМА VI Прелиминер С а н-С тефанског м и р а (ннди 43 св. о О таовине") (сВРШЕТАК ) Тиме се обараху сви дипломатички обпчаји. Нестор европске нолитике врло добро знађаше да предлог увјета мира прииада побједиоцу, а не побијеђеноме. Он је дакле морао да има важних разлога да принуђава главнокомандујућега да збори таким необичним дипломатским језиком. На те разлоге указивао је свршетак депеше, у осталом са свим бенасто: »Руски цар бијаше послао аутограФно писмо царевима немачком и аустријском и пре предлога увјета мира желили би у Петрограду имати одговор од двају владара, да се унапред дође до неког споразума . к 0 друге стране бијаху убијеђени у руском главном стану, да Турска шћаше да се послужи отезањем само за то да тиме даде олакшицу раду Лорда БиконсФилда, који, изненађен чврстоћом дођаја, не бијаше са свим у стању да силно заштити Цариград. Чињаше се да ово мњење бијаше истинито и по томе што та два турска пуповласника, дошавши .једном у главни руски стан, по-