Otadžbina

РУСКО-ТУРСКИ РАТ

601

је се заповедало главнокомандајућему да , «ои Геп1г'е сЈез Апд1аГх г1ап8 1е Во$рћоге» на мах заузма Цариград, у осталоме без завладања Галииољем и т. д, Рјечи, написане курсивом (или које не предводимо: гж Гетгее ес/) у још већу забуиу ставише главнокомандајућег. Инглези још не бијаху ушли у БосФор. Не бијаху ли написане тс наредбе под упливом каквог лажног извјешћа у Петрограду ? Или је књаз Горчаков сматрао принципове отоке као припадајуће к БосоФру? То бијаше тешко питање из кога, по начину рјешења, могао ,је произаћи рат или мир с Инглеском. Особито замршавагае ситуацију та околност, што у вријеме . доласка брзојава инглеска Флота већ бијаше отиловила од принципових отока у Измуд, мјесто веома удаљено од БосФора. На тај начин, царске наредбе односиле су се таком олучају, кога не само није било у ствари, него који, како се бар чињаше, био је сасвим одстрањен. За што дакле те заповјести стигоше у тако доба, када већ више не имадоше гајзоп сГећ '6 ? У закашњењу пак није било ништа случајнога, као што прави узрок узнадосмо послије, о чел1 већ говорилп смо. Ми смо рекли да брзојави из Пстрограда иђаху преко Цариграда. Сасвим тим дабрзојав бијаше шифрован турске власти без великог труда узнадоше му садржај и саопштшне га ипглескоме посланику. На њихову молбу инглески се посланик заузе код своје владе да Флота одступи у Измуд. Када већ Флота бијаше се удаљила од БосФора, тада упућспи брзојав у главни руски етан постајаше безопасан јер не имађаше више цје.ш. Главнокомандујући тада, видећи да не може впше гга да заузме Цариграда ни да нападне на Галипољ шћаше да се спреми бар и да буде готов против новнх инглеских предузећа, у којима играше улогу и Турска , која се из вигае пригода могла у томе да подозрева. г / 9 . Фебруара главнокомандујући иозва к себи СаФет пашу н повтори му своје тврдо рјешење о заузећу Сан-СтеФана, мјестанца близу цариградских врата. П да осујети и пресијече свако отезање, увијања п хитрости, ство.јствене турској дипломацији, оп објави да, ако "/„ Фебруара у 6 сати изјутра не буде имао од султана Формалие молбенице о заузећу Саи-СтсФана су 10—12 хиљада војске, он ће на тај мах почетп наступање к Чаталдци и ући ћс у СанСтеФаио са свом својом војском. »Ми први не ћемо почетида пуцамо , али ако турска армија успротиви се нашсму марширању ја ћу сматрати тада примирје као растргнутим и поступаћу по околностима. Ја ћу битн иа челу мојих војника и ви ћете бити уза ме«