Otadžbina

■ ■

€04 РУСКО-ТУРСКИ РАТ

тиче, В11 сте већ добили чин, а и Ђорђн сте добили, дајте -да и други штогод заслуже. Ако се пак сусретну с човјеком, којн види погрјешке'својих вођа, који се не С1а ;ке с њима у њиховим ноступцима, онда се они са свима могућима средствима старају да га удаље н од себе и од дјела, ђе би он допринео мпого користи ; а ђегод се не шкрби и судом престрашити па и педипсати. Није ли то себичпоет, ннје ли то да општа ствар постаје средством за обогаћеље и отличије неколпко ? У врјеме рата вас руски народ знао је да Окобељева глодају кривим оком у главном штабу, да га не цијене и не дају му командоваља над »ојском какво он заслужује, а све из узрока, које мало више изложих, а нешто и из зависти. За то су викали јавнб на главни штаб , за то се је највише просдавио Скобељев у народу. Њсгови противници нападали су п на кореспондепте, којн су писали истииску истину о њему. Скобељев је стајао васоко, он је био у срод Јтву са двором царским, па пису њега могли лако сломити , пису му могли веље наудити и напокон нису могли занијекати н.огову способиост, те уступили су јавном маењу п његову положају , те је он могао да заузме па покон мјесто у војци, какво му је пристојало. Али заиста он би остао ни с чим да је био прости самртни и да га није његов иоложај подизао. А ко зна, колико је било Скобељсва у војсци руској, који су се морали преклањати ииштавилам налик на Левицке, Шулднерове и Криденерове? Наполеона 1-огнигда неби виђео свијет да пе буде било француске револуције , јер у револуцији силнији и развитији, способнији и енергичнији људи добивају прва мјеста, јер у револуцији нема протекције и непотизма, само из тога узрока могла јс Француска у почетку пашега стољећа завладати свом Ввропом, којом је тада владало све што хоћете осим правпчнсти како личне тако и народие, од чега се Европа још не може са свим д > излијечи и од чега ћс јс по.свој прилици излијечити каква иова 1789 година. Послије смрти покојног Скобељева много се писало и пише у Русији о њему. Највеће пажњс заслужује, судећи по критичким одзивима књига по називању : »Личне успомснс и утисци о Скобељсву« В. И. Пемировића- Донченка. Тај руски писац у врјеме рата налазио се . уз Скобељета као кореспопденат» Новога врсмена," у ком листу оп је прослављао хероја »Зелених-гора.« Дакле г. Немировић — Донченко могао је саопштити много иинтересних ствари читалачком свијету и обожатељима Скобељева. На једном мјесту *)н»егове књиге писац *) Жао ми је да ннсам могао добити ту књигу г. Немнровића-Дон шнка да је прочитам; ово овдје што оаопштавам из та књиге прочитао сам у (( Отечественим Запискама од Октобра мјесеца еве године.