Otadžbina

608

РУСКО-ТУРСКИ РАТ

имали су прелијепу цјел да помажу ваљанима-сиромашним младићима из јужних Славена. У једно вријеме сва њихова дјелатељност била је обраћена на ту сврху. Лако си је представити да узнавпти о томе многи младићи из југо-славена а особито из кнежевине Србије поврвише у Русију да тобоже поступе с помоћу новчаном од словенских комитета на више школе руске а особито на медициске Факултетс п текничке школе. I>0.111 руска пословица: „1 >11.10 бн золото, чертн будутБ," те тако и просиоци се јављају тамо ђе се дају новцп. Само ваља рећи истпну, просиоци код славенских комитета бијаху сваке врсте. Било је ваљаних младића , али са свим мало бројем, већи, големо већи број просиоца био је: 1-во из недоучених и неприправних младића, који, све да и поступаше на руске више школе, нису могли с коришћу пратити их, јер нису имали основа за те школе и падали су на првпма испитима, а осим тога и сами се нису старали да се спреме проводећи цио дан у безпосличењу ;'2-го управ из различитих вуцибатина и лажљиваца, који су "сваки дан потуцалИ по комитетима и обијали прагове »азијатског департамента« мољакајући и просјачећи; 3-ће чак и женске, које премда бијаху дошле у малом броју да се уче, наскоро бацише књигу од науке и латише, се књига ннхилистичког садржаја и различитих изванских обиљежија, као наочара, шишања власи, чим се младе пихилистке тада одликоваху у Русији од других женских, Мал да не сви ти млади људи долажаху к словенским комитетима са препорукама из Србије. Наравно је, комитети су судили о просиоцима по лицу које препоручује просиоца и по начину на који се просилац препоручује. Ја сам увјерен, да ти људи, који су препоручивали младиће, имали су добру намјеру и њима немамо ништа замјерити, но шта више благодарити им за то добро које су шћели учинпти младим људима, који су шћели или су бар говорили препоручитељу да се хоће учити. Сва дакле кривица пада на младиће просиоце, који ни су шћели да издрже своје задане бесједе, нису шћели да уче и да раде то за чим бејаху доптли у Русију. Томе је још крива заношљивост — охолост и лудорија многих од њих, који су тврдили и себи и другима, да они све знају, да се могу успоредити са ким год хоћеш у Србији, те да и не треба учити им се. Разумије се да са таким погледима на пауку и у опште на ствари ни су се посјећавале школске аудиторије , него се бекријало чега су биле носљедице да су се сви »резали« и падали на испитима, ако се је који од њих осмјељавао да се јави на испит. Није ласно свршити какву школу кад у место школских клупа, проФесора и текнологичких рачунака (цртежа) обијају се по вас дан и по сву ноћ