Otadžbina

■*

РУСКО-ТУРСКИ РАТ

607

Сан-СтеФанског мира и многн се обрадоваше његову заточељу у имању код.Кијева. Нападање на руске дипломате од стране народа и аа пеправице к Србима доби врхунац у вријеме Берлипског конгреса а особито по његовом свршетку. Народ је јавно био почео да изјављује своје иезадовољство на своје дипломате. Том су пригодом користили се и људи који су мрзили владу, те и владу почешр да цртају црнима бојама, говорећи да влада проиисује како да се понашају њезини чиновници, да је влада свему томе крива. Под владом или „правитељством® подразумјевали су самог врховпог вођу Цара. Тада су се кросуле билс и поке анегдоте, ко.је су бајаги, биле узроком таког понашања и уступања руских дипломата наВерлинском конгресу. Сви су се смијали иад том комедијом уиошења п нриношења у сједпице Горчакова на столици. Његово неподвижно стање није му сметало да оступа више него ли бјегајући иред непријатељсм армија. То бјежање није било достојио руске побједоноснс армије; руског народа који јс све жртвовао и још је био готов жртвовати за ослобођење балканских Словена и да подржи своју част, која је била скопчана са Сан-СтеФанским договором. Руски борац-солдат и руски народ нису криви уступању руске дипломације од мраморног н Егејског мора за Валкан, Народ критиковаше понашање руске дипломације на спрам Срба н у вријеме берлинског конгрсса. Прије су руске дипломате могле рећи рускоме народу, да они нису могли дати Србији и Србима иишта, јер јс се томе противила Аустрија. На Берлинском јо копгресу руски народ с удивљењем' гледао, како је сриски делегат дружио се с Аустријом да што год добије, и како руски дипломати и не маре за свог недавног савезника но оружију што се с трудом може наћи други примјер у историји, не нових и средњих вјекова но и римског доба, јер су и Римљани били увијек штедри и милостиви према својим савезницима по оружију. Руски народ томе није крив, неко други и за нешто друго. Ту се и нехотице рађа питање, које је сваки Србин задавао себи више од сто пута послије сан- стеФанског мира и берлинског конгреса, а на име: за што на оба та мјеста тако поступаше руске днпломате наспрам Србије и српског народа у Босни и Старој Србији и за што тако јавно вређаше народ,, који ништа није жалио да се ослободи од турског варварства? Између многих хипотеза ја ћу да одговорим само једну, која је по свој прилици доста допринијела да тако поступају руске дипломате. Какав младић у Србијн назад десетак година, а особито послије московске етнограФичке изложбе' није знао да иостоје у Русији Славенски комитети, помоћу којих могло би се поступити на више школе у Русији? Комитети ваистину