Otadžbina

011

НА ПРЕСТОЛУ РОМАН ВЕРТОЛДА АУЕРВАХА КЊИГА ДРУГА ( СВРШЕТАк) 12. — Мени је као да сам нешто изгубила, као да ме неко зове. све би се окретала да видим ко ме зове. ГроФица за цело много мисли о нама. Ах у ње је најбоље срце на свету! Тако је говорила Валпурга много дана пошто је Ирма отпутовала, кад већ нико у двору није на њу помишљао. На двору се ни за ким не осећа празнина а камо ли жудња; чим неко умре или отпутује, одмах стаје други на његово место. Гђица Крамерова настави са Валпургом часове писања, и ова није ни разумела смисао речи, које је Крамерова том приликом изговорила. — Отмена госпоштина радо започиње многи посао, само што сваки тај посао морамо ми да свршимо. Многи сам ја вез довршила на коме једва ако је неколико пута забола иглу она рука, које се после због тог љубила. Али то је са свим у реду, тако и треба да је. Код Крамерове беше све у свом реду што отмена госпоштина ради. Дете беше напредно. Дан по дан пролажаше време, све је ишло својим путем, тихо и правилно. Сада је Валпурзи накнађена гроФица Ирма. Беху Краљигди дозволили да задржи дете и дојкињу код себе по неколико сахата сваки дан. Док је Ирма напољу у свету тражила мира и тишине, а налазила све више само хаос, дотле живот Краљичин беше постао оает светао. Истина и она је осетила тешкоћу и заплете живота, али сада се.беше измирила