Otadžbina

Н Л II Р Е С Т О .1 у

више како Ценца не ће да зна ни за какво злагно срце што га је гроФица Ирма послала њеном детету. —- Тако? Дакле твоја гроФица поклања чак и златна срца? — подсмевао се Баум — 1тлаго теби кад имаш такву пријатед>ицу! — И јесте треба да знаш. Ах само да се хоће вратити, онда би тек био прави рај. Стало је мени шта је Ценца урадила са златним срцем; на свету мора бити и рђавих .људи, иначе би овај свет био и сувише леп! — А ја ти опет кажем овај је живот полован без кра.ља. Пази само, док он дође, онда ће тек бити весело Море нема куће без мушке главе! У то приђе краљица а Ваум се трже натраг. — Шта, ти је говорио тај човек? — Ништа, изјадалисмо се једно другом. Он жуди за краљем а ја, драга госпођо краљице, жудим за мојом гроФицом Ирмом! — И ја сам је се срдачно зажелела, али она је молила још за 14 дана одсуства ! Мирно тецијаху дани један за другим. Валпурга се радо бавила близу мајура, јер ту има крава, оне су ка' и друге краве и не слуте да су краљевске; и да се њихово млеко носи на краљевску трпезу. Тако је један пут рекла Вауму, који је умео и ту да је нађе, а он одговори — 0 ала си ти паметна. Хеј да сам ја добио тако паметну жену као што си ти!... — Оваких као ја има стотинама! — Ал нема тако паметних. Ти само да хоћеш ти би могла далеко дотерати ! — Па шта би ја могла друго желети већ да се вратим својој кући ? — То ти нико не може замерити. Али човек може да подигне себи и нову кућу на другом месту! — .Та то не разумем. —