Otadžbina

636

1! А II Р Е С Т 0 Л У

иреко шездесет година, оиа се није из нашега места макла од како се удала , ни са литијом до великога свеца у планини, нити је икада отишла у С !)оје месго одакле је родом, ако донде нема више до један дан путова 1,а. Па мислим, могао би јој овакав пут здрављу нахудити. Боље је нек остану код куће. Друга би сгвар била када би могли на свагде остати близу краљице , ми би за цело мајур добро држали а мој се муж врло добро разуме око стоке. Валпурга је говорила као да краљица мора знати за њен план; али краљица ништа није чула , она беше потоаула у своју подмлађену породичну срећу. Прође неколико дана, а Валпурга не добија ништа од оног путног грошка који јој је краљица поклонила, а не сме да помене благајнику. Да би показала Бауму да се више на њ не љути, она му исприча све шта је и како је било. — Боље је — рече он, направивши врло мудро лице — да не примиш тако мали иоклон. Они ће после мислити да су с тобом квит. Батали то, гледај ти оно што је главно, мајур! Валпурга беше врло захвална Бауму. Међер је добро кад човек на двору има таквога пријатеља , који зна како ваља са великом госпоштином. У дворцу не беше више тако мирно као последњих недеља. Ту сс ваздан трчало и возило од јутра до мрака, смеј, несма и шала никако не престајаху ; по дрвећу беху начичкани округли шарени Фењери од артије, и доле из равнице морао се дворац светлити и блистати као какав очарани замак. Рано изјутра иолазила су кухињска кола час на ову час на ону страну; данас ће се ручати на некаквом пропланку у шуми, сутра крај слапа (водопада). У собама у којима је Валпурга са Крамеровом становала није се чуло ништа од целе те вреве. Само тек чују: данас су опет сви некуда излетели.