Otadžbina

II А II Р Е С Т О .1 у

63 9

Краљ прочита, па рече (( Додај овде тош ово: Ако ви дођете биће и за мене и за принца боље, јер смо с вама увек веселији". — Краљу господине — рече Валпурга — међер сте ви баш паметни. То , што сте рекли, сушта је истина. Само молим вас учините роду глас, на ми то диктирајте, јер ја не умем тако учено да саставл>ам речи, а по диктанду могу исписати, то сам научила од гђице Крамерове, оно знала сам још дететом кад сам ишла у школу , па сам после била све заборавила! — Пије нужно ■— рече краљ — пишити само по твојски. Господо и госпође да оставимо Валпургу нека пише, а ми хајдемо на веранду ! Валпурга оста сама у великом салону грицкајући перо. јер никако није могла де се сети оних речи. У томе зачује некакав тпушањ, окрене се, и види Ваума на прагу — Ходи вамо — рече она — ти би ми могао помоћи јер ти си за цело све чуо! — Јесам — рече Баум и продиктира јој скоро до речи оно шго је краљ казао. Она однесе те предуде табак краљу. Краљ је похвали што ]е тако лепо саставила. Она је хтела рећи да јој је Баум помагао, али опет не мора се баш све исказати, најзад она је то могла и сама нанисати. Валпурга се смешила враћајући се у њену собу. Краљ је похвалио, он ће јој за цело поверити мајур , јер ето уверио се како је она писмена иа ће умети да води рачуне и књиге. Краљица донесе своје на брзу руку написано писамце у башту и предаде га у отвореном куверту краљу (( прочитај па да затворим" — Није нужно — рече краљ па затвори писмо. Пошто је то заједничко писмо нанисано, дворске даме стадоше се кикотати, дошаптавати и скакутати као јато несташних врабаца које је пронашло негде читаву