Otadžbina

^40 Н А II Р Е С Т О Л У в^ећу пшенице. На скоро се разиђоше , и даме које се пре нису баш најрадије гледале, сад на један пуг беху постале највеће пријатељице, шећу испод руке по парку, не могу да се растану, не могу да се наразговарају; још све говоре добро о Ирми, још свака тврди да је с Ирмом у најбољем пријател,ству, али тек свака остав.ва по један мали капиџик у резерви, јер ко зна, све се то може наопачке окренути. За неколико дана променио се цео живот и сва расположеља на летњиковцу. Кад се краљ вратио из бања био је с краљицом као да су се тек узели, то беше безгранична срећа и блашенство ; али на скоро се показа опет или управо сада тек први пут тако оштра "несугласица између краљ.а и краљице, да би се могло без околишења рећи, да је кра,љу постала краљица досадна. Он је одавао правду њеној узвишеној и племенитој појави, али у тој посведневној узвишености беше нешто неизмериво, некаква жудња да све и свашта срдачно изосећа до дна, да се увек има призрења за њен особот начин осећања, а не беше ни трага од оне лаке несташне веселосги, која је сама себи доста. Овагда то укочено достојанствено седење на престолу, високо изнад свију радости и весеља овога света, то не иде, оно је по кад што и лено, ама до века је досадно. И то што ио мишљењу краљевом беше недостатак у краљичиној нарави, те бурне и веселе живости , шале , ћудљивости , загонетности , свега тога беше у његовој успомени на Ирму. Зацело, он своју жену искрено и верно љуби. али за што ое не би увесељавао тако пријатном дружбом као што је Ирмина? — Она ће доћи, она ће остати код нас, она ће нам донети новог свежег живота ! помислио је краљ када је видео изванредног курира, где с оним заједничким писмом одкаса друмом. У подне извезао се краљ са краљицом. Он је терао коње сам, од свите беху за њима два коњаника.