Otadžbina

652

ИАРОД И РАДИКАЛИ

назори изгсворили, — како су дакле полмтгчки и социјални назори г. Николајевића, истекли из патријске борбе за онстанак, то ћемо но ономе пгго омо напред обећали, баш с тога о њима и говорити и видети колико има у њима истиие а колико заблуде која је нотекла из партијског извора. Кад бисмо хтели да нам се прима на веру оно што ћемо казати рекли бисмо у кратко : да кроз пазоре г. Оветомирове провејава највиши ступан. патриотизма, загрејан или потпаљен највипшм ступљем патријске горчине, која ни.је дала објективној умности његовој ни да се обазре на стварни ток догађаја Но ми не тражимо да нам се што на веру узима, но ћемо изнети доказе за све што наведемо, па нек непартијичан читалац оценн колико смо у праву. А нема никакве зебње да ћсмо Факта чиме бојадисати, те да их читалац како ваља пе усмотри, јер смо са свим слободни од страсти, политичких партија, по пгго ни једној од њих не припадамо, и то из чистог убеђења, да је борба политичких парти.ја у народу маленом и демократском, где нема паследне аристократије, п гдс се налази људско осећање у свој евојој примарној пнтезивности, ни више ни мање на гроб народног нашег живота и опстанка. Хајдмо, дакле, на ствар. 0 изнурености, неродиим годицама, и немању заната и индустрије тек ћемо само узгрсд номенути, јер су то тако обилне чињенице, да се о њима са мало речи нс може ништа исказати ; а мало ћемо се више задржати на чисто политичком делу говора г. Свстомир где ћемо изнети доказе, како нс стоји оно што вели г. Свет као да су иаши државници криви за оно, што је утицај моћних суседа зло испадао по развнтак нашег народног живота , као и то, да изнесемо на видело како је тај злокобни утицај зависио, а и сад зависи од стицаја толико узрока, о чи.јем се броју на послетку сви рачуни губе и људска воља једва да ту има каквог удела. Да оставимо широке и дугачке ФилосоФске спекулацијо о том предмету, да не помињемо ни то , како је у свету неки Фатални удес, до малена тела зависе од већих, да велика гравитују хтела не хтела око још већих и тд. да оставимо и то како та зависност иде чак до моралних и умних наших особина , што је на пољу религије признато речима највећег учитеља светског : »ко има даћс му се, и ко нема узеће му се и оно што има 1( ; а на пољу опет л.удског духа и живота речима данашњег можда највећег психолога, који је оно исто изрекао односно јаких и слабих дисиозиција на васпитној области, што је велики учитељ на религијској. »Ко има