Otadžbina

€56

НАРОД И РАДИКАЛИ

Не мислите, г. г. радикали, да ми с овим правдамо наше државнике и тврдимо да је у нас све добро, и да је све баш морало онако бити као што је било. Не, ми држимо да се за % века, од кад је Орбија слободна, могло што шта више и боље урадити. Ми признајемо да-наши државници нису били онаки какве би ми хтели и желели. нити се онолико тежило за независношћу , у сваком иогледу колико бисмо ми хтели ; али ми и то признајемо, да највећа невоља наша, иајвећа мора нашег народиог живота , у новије доба, доласШ баш од онога, што ви.данас, г. г. радикали. проповедате : од угледања на »друге срећне народе», од угледања на оно како је у осталом свету, како други раде и живе, како су ови или оии васпитани и уређсни и тд. и тд. Наши су старији државници патили од тога што су допуштали непосредну мешавину у народне послове, и нису се свом снагом трудили да то отклоне , а ви, госиодо радикали, заједно са најновијима, патите опет од мода и парада, од угледа на друге на које се не би ваљало народ угледати, и од рецепата које каквих западних.пискарала. Мање иитезивна, а више обимна, ваша је болест, господо радикали, много опаспија по масу иашег иарода и по њсну независност и слободу, одсвих грехова и болести наших старијих државника. Сад нођимо даље. После иолитичких и социјалних рсзона политичког нрвака »народне радикалне Странке«. дај да видимо полнтичко-социјалну исиовест г. Раше Милошевића. У 32 бр. »Самоунраве« од 1882 год. г. Раша овако нам беседи : да је општинама , поред онога што се обично до сад признавало као задаћа, главна дужност у томе, да створе благостање свих* својих суграђана, јер је , вели, убеђен, да политичке слободе без економог благостања, не вреде ни пребијене паре , и да су те слободе више или мање илозорне. Па како је по мњењуг. Рагпе све ништа без материјалног благостања, то поставља у дужност општинама, да набављају земљорадничке халате , и да се потруде око груписања земље у оиштинске руке , јер се на маленим газдинствима не могу применити научни проналасци на тежаштво; даље, да се оснује сељачка банка; да се групишу занаџије и отвори им се кредит, како би могли издржати надметање са странцима ; да се проведе изборно право од кмета до ђенерала; и да се од овога не одустаје ни онда, ако би се баш и десило да се добар гони а рђав се награђује (— е богме тога би било и сувише —), јер вели, ако гоне доброг онда така општинаи не залужује да јој буде добар старешина, па богме , вели даље г Раша, није на право, да општина трпи онога кога не воли , па ма и добар био и т д.