Otadžbina

ПАРОД И РАДИКАЛИ

659

»Видедо« иије у овој придици слагало. А читаоцу је познато како је борба са »Виделом 11 ишла све даље и даље, и на иослетку достигла оне необуздане размере, са којих на послетку 'ишчезоше не мало све концесије које су друге партије учиниле радикалској. Ми ћемо из те несрећне борбе навести само главније моменте те да се види докле догоне политичке страсти партијске. У бр 93 од 1881 год. радикали нам казују како су синови српских бораца за слободу лудо упустили тековину својих отаца: »Тако да јс настало оно исто страдање народа које је било под Турцима« Па да би се и тих домаћих Турака опростили ваља народ на то постицати, што је предузела »народца радикална странка« Ето како нам зборе они људи који су наумили да парод ослободе, а већ у 104 броју свога органа отресају се сиротиље и њене ФилосоФије »крпеж трпеж кућу држи (< и веле, да они ие исповедају ту сиротињску ФилосоФију. Знамо ми, г. г. радикали, да вама не мирише народња голотигља, народњамудрост и ФилосоФија, ви не ћете дакрпите, ми знамо да ви хоћете све масно и углађено и да пам то нисте ни казали. После идентиФикације данашњег стања са ропством под Турцима , радикали се тржу као из неког заноса , као да мисле да су далеко забраздили и да немају с ким остваривати својих утопијских замишљаја , на нам у 112 броју свога органа веле : »биће да ми имамо много више радника и мислилаца, који само мисле о својим личним стварима , о свом личном напретку , и врло мало оних који стављају општи напредак пред личне интересе«. Дакле, г. г. радикали, врло мало има људи ко.ји се брину о општим интересима! Тако је, то сте рекли истину. А куд су вам за бога они силии радикалп који тако рећи изгореше од општег интереса? ! Кад је већ дотле догнало, онда је радикалима лако било рећи у 122 броју свога органа: да је влада вадила камен по камен из народне зградс докле иапослетку није »оронула«. После се вели како се с тога држава поколебала и готово се стровалила; како би ваљало да се државници пружају ирема губеру као и остали људи; како тобож друге Финансисте 'сД малО капитала испослују много, а' наши обрнуто. По овоме радикали у 133 бр. »Самоуправе® заборавивши ону класичну пословицу, по којој властита хвала смрди, размећу се како су они све сам челик-карактер, а у нанредној и у либералној странци све саме старчине који се лепе уза сваку владу н партију. У том наивном разметању радикали веле да их има као интелигенције у свима редовима; у народу, у проФесорима, којима ни мало не смета то штосу бирократе и том приликом дотичу се покојног Адама узимљући га за пример радикалне сеоске интелигенције.