Otadžbina

2

ЈАКВИНТА

Пој ава V (Оотали ооим Кало-Јована и овите) Грубеша. 0, мила земљо! Мајко Србијо ! Окована си тврдим ланцима, Тиранства бесног, горде Јаквинте ! А да л' ће бити јака мишица Да их раскине с твојих недара? Хоћеш ли радо сина примити Ко што ти синак радо долази? Коцка је пала! Хајдмо, господо Г Пред императором Грчке државе Изнесте редом јаде витешке, Ја ћу вас у том потпомоћи већ ! ( 0 ду. завеса пада) Промена II (У тамници Шкутарској. Доброолав окован седи) Појава I Доброслав. (сам) Ноћ, вечна ноћ ! Ни један зрачак јарког сунашца Да баци сенку на те зидове Што тако тамно сужног гледају. И жижак бледи тужно трепери Ко да се страши своје светлости. Оред вечног мрака хладне тамнице. Гаси се већ! По томе знадем да освиће дан Високо изнад ове гробнице. (Чује се звака кључева с'поља) Опет тамничар ! Тај црни гавран што ме походи, Ал' и он тако мрачан, суморан. Ко што су ови тамни зидови. Појава II (Тамничар улази) Тамничар. Добро јутро, краљу ! Доброслав. (за ее) Сувише мрачан весник светлости! (гласно) Хвала ти старче! Шта има ново ? Тамничар. Богме, сувише новости! Оно што се до сада