Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

брога четовођу Панту Маринковића из Кормана, са 9 најодабранијих војника да спроведу иушке и депутацију преко Кочана у Лесковац. Панта је понео налог и за команданта крушевачке бригаде у Кочану да му изда још 500 пушака од оних које су послате за наоружање народа. Услед тога одма командант кора телеграФише дивизијару: (( Не надлежно сте поступили кад се команданту крушевачке бригаде 1-ве класе издали налог да похита са раздавањем оружја, пошто оружје није по вашем наређењу, већ по моме тамо донешено." Овај најучтивије одбија од себе прекор ненадлежности у издавању заповести „потчињеном му бригадиру," налази да му је дужност старати се за безбедност рејона у коме његова дивија „дејствује." Вј ховна команда , и ако је знала како командант моравскога кора не воли да се она са његовим „потчињеним му" дивизијарима иза његових леђа разговара, ипак пише непосредно г. Виничком, да му не може послати г. Драгашевића, али му шаље г. капетана Најдановића, само нека га не задржи дуже од 3 — 4 дана, јер ваља човек да се врати на његову „редовну" дужност. Г. Бинички не одговара врховној команди, поред свег искушења, него своме корпусном команданту и каже му од колике је стратегијске важности осигурати Куршумлију, вели да му у томе послу не могу бити меродавни савети г. Најдановића, па моли да му се пошљу у помоћ шеФ корпусног штаба са начелницима енжењерије и артиљерије. Али ни тако „надлежно" обраћање није помогло ибарском дивизијару. Њему одузеше испод команде његову најпоузданију трупу. крушевачку бригаду 1-ве кл. коју је он сматрао као своју „најрођенију" бригаду, јер је раније био њен бригадир.