Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

97

оФИЦИра (по могућству г. Драгашевић као стручни географ) раД" саветовања и испитивања непознатог и тешког терена. Из овог се види да је дивизијар водио рачуна како о себи и повереној му војски, тако и о даљим операцијама, о обезбеђењу најглавније тачке — теснаца Куршумлије Преполац, — и о свима евентуалностима које су могле наступити. Ова депеша ибарског дивизијара постала је као што се нама чини, према материјалу који нама стоји на расположењу полазна тачка за нову јаку оФанзиву, али на жалост не на Приштину, већ на личност дивизијареву. Испрва се по топлим канцеларијама, које беху мало подаље од бојишта, могле чути овмке изреке (( Треба њему крила потсећи." «Та он хоће да постане нови Биб-Дода.' 1 „Шојка је, па шта ћеш ? в (( Море обема дивизијама моравскога кора командују шојке, десно шојка, лево шојка (Орешковић и Бинички). Али на разговорнма није остало више него два дана. Та расиоложења већ 1 4 Децембра почињу добијати службени облик. Командант моравскога кора телеграФише ибарском дивизијару да је стигао у Суповац и да се «у будуће по свима званичним нословима" њему обраћа. Овај му одмах одговара да је он то и до сада чинио а кад год је на какво непосредно питање од врховне команде одговорио, он је одмах о томе известио и своју кориусну команду. Тако је урадио и са депешом о заузећу Куршумлије. •Једне ноћи стигне у Прокупље једна депутација из Лесковца у којој беху два трговца (Хаџи Васиљко, Горча и један свеШтеник, иа стану преклињати дивизијара да им даде 800 пушака да наоружају варош, те да се бране од Турака и Арнаута. Г. Бинички увиђајући потребу издаде депутацији 300 пушака, које беху по његовој наредби донете са .Јанкове клисуре, па онда одреди храбОтаџбина XIV. 53. 7