Otadžbina

120

В Е Р Е Н И Ц И

једном прозору, онда скиде чело главе једног кревета две посвећене свеће, запали мх и метну на прозору на даску десно и лево од распела. Људи погледаше горе. Мора се рећи, још има у Милану страха божија; сви дођоше себи. Хоћу рећи, већина ; јер било је ту ђавола, који би запалили и рај , само да могу пљачкати ; али кад видеше, да народ не мисли као они, морадоше оставити се и мировати. Сад погодите, шта би у један пут. Сви пречасни каноници као у оггходњи, с крстом, у црквеним одеждама; па пречасни арципоп Мазента стаде предиковати на једној страни , а пречасни пенигенцијарије Сетала на другој страни , а они остали такође уз њих : ма, добри л>уди ! ма што то чините? ма зар је то пример, што га дајете својој деци ? ма врћите се кући; ма зар не знате, да је хлеб јеФтин, јеФтинији него пре? ма идите да видите ено објава по свима рогљевима ? в «Та је л' истина ! и «До врага ! Ваљда не мислите, да ће пречасни каноници долазити у орнату, да праве лакрдије ?" (( Па шта учини народ V' (( Мало по мало разиђоше се ; отрчаше на рогљеве, па ко је знао читати, тај је баш нашао таксу. Помислите само : хлеб од осам унчија за један солад." «Ао да среће !* „Чокот цвета ; само нека потраје. А знате ли ви, колико је брашна пропало јуче и јутрос ? Да би се могла њим исхранити кнежевина за два месеца дана. и ( ,А за народ осим Милана нису начинили какав добар закон ?" ( ( Што се за Милан учинило , то све иде на рачун градски. Ја не знам, шта да вам кажем ; за вас ће бити онако, како буде богу воља. Бога молећи, нереду је крај. Нисам вам све казао ; сад долази оно најбоље." «А што има још ?"