Otadžbina

ВЕРЕНИЦП

119

II ту опет подиже леву руку и наслони врх од палца на врх носа. (( Али ?'» рекоше можда сви слушаоци. (( Али, в настави трговац, (( нађоше улицу затворену гредама и колима, а иза те крндије леп ред војника, са готовим мушкетама , да их дочекају по заслузи. Кад угледаше ту лепу припрему ... Шта бисте чинили ви ? в „Вратили бисмо се." (( Тако је ; тако учинише и они. Али да видите, да ли је сам ђаво био у њима. Ту стоје на Кордузију, виде ту ону пекарнипу, коју су још јуче хтели да опљачкају; а шта се ради/о у тој пекарнпци ? Раздавали су хлеб муштеријама ; ту су били племићи, и то цвет од нлемића, да пазе да све иде у свом реду ; али они — сам ђаво био је у њима, кажем вам , и он их је за пело нујдао — а они унутра као помамни. па удри, пљачкај ; док сп длан о длан, племићи, пекари, муштерије , хлебови, шкрабија, клупе, наћве, сандуци, вреће, кесе , мекиње г брашно, тесто — све то окрену се тумбе." «А војници ?" „Војници су чували управнпкову кућу ; не можеш и појати и крст носити. Како рекох, у један трен разграбише ; све што је могло поднети ма зч што, то узеше. А онда терај на пијацу, што су је јуче онако лепо одабрали, да носе тамо што је остало , да начине од тога крес. и већ иочеше лоле да вуку из куће, кад један још већи лола него остали, погодите, с каквим лепим предлогом изађе на среду." (( А што ?" «Да од свега начине у пекарницн гломачу, па да запале гломзчу и с њом кућу. Одмах се даше на посао.... в (( Шта, запалили V „Чекајте. Поштен човек један тамошњи досети ое. као да га је сам бог научио. Он отрча горе у собе, потражи једно распело , нађе га , обеси га о ћерчиво на