Otadžbina

122

ВЕРЕНИЦИ

пре свега бацио је око на Милан ; јер ои добро зна, тај хуља, да је ту пупак од краљеве силе." „Ја !" „Хоћете ли доказа ? Ко је највише грајао, били су странци ; по Милану ишли су људи, које дотле никад тамо нису виђалп. Мало што нисам заборавио . да вам једну по све поуздану причам. Власт је једног била ухватила у једној крчми. .." Ренцо није ни једне речи пропустио од овога разговора. а кад ову жицу дирнуше , осети као неку језу, па се трже, пре но што могаше помислити на то да се уздржи. Али га нико не опази , а приповедач настави, не прекидајући своје казивање. ((.... једнога, за кога се још не зна добро , одакле је дошао. ко ли га је послао, ни кога је рода и колеиа; али толико стоји, да је био један од коловођа. Још јуче, у гго највећега вашара, нашао се ваздан у послу ; а онда није му било доста, него је сгао проноведати и предлагати, као нешто лепо, да иобију сву господу ! Лупеж један ! А откуда би живела сиротиња, кад би господа била побијена ? Власт га је вребала, те га се дочепа ; код њега нађоше неколико писама ; одведоше га у кавез ; али шта ћете ? његови другови, који су око крчме обилазили, дођоше читава војска. па га ослободише , тога лолчину." (Д1а шта је с њим V (( Не зна се ; биће утекао, или ће Пити принрио се у Милану ; имају л>уди, који немају ни куће ни кућишта, а знају свуда да се наместе и да се увуку ; али и то је тако, докле ђаво може и хоће да им номогне ; али у један пут и њима буде крај , кад се томе најмање надају; јер кад је крушка зрела, мора да опадне. 8а сада се то зна да су писма остала у рукама власги и да је тамо цела сплетка описана, па веле, да су ту умешани многи њуди. Тим горе по њих ; окренули су тумбе пола Милана, па