Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц II

125

дем близу ње, неће ми нико требати, да ми ноказује пут. Буде ли тамо какав чамац, да се може прећи, одмах ћу да се превезем ; иначе ћу се задржати до јутра, у каквом пољу, на каквом дрвету, као врапци што чине —■ боље и на дрвету, него у тамници." На скоро угледа на лево стазу једну и пође њом. д а је у тај пар срео кога, не бп се био много устручавао, да га пита, куда је пут ; али не чу шиве душе. Дакле иђаше, куда га је пут водио, па премишљаше. (( Ја да сам враг ! Ја да убијам сву господу ! Неколико писама у мене ! Моји другови, који су ме чували ! Не знам, шта бих дао, кад бих се с тим трговцем нашао с оне стране Аде — ух ! Кад ли ћу један пут прећи ту Аду ! — па да га задржим и питам натенане, где ЛИ је уловио све те лепе новости. Знај дакле, драги мој сињоре, да је ствар текла тако и тако , и да је онај враг, што сам ја био, био у помоћи Фереру, као да ми је био брат ; треба да знаш, да они лупежи, који су, по твојим речима, били моји другови , хтели су да ме зло наместе, јер сам један пут изустио реч као поштен грађанин; ваља ти знати, докле си ти чувао твој дућан, мени су ребра гњечили, јер сам хтео да избавим твог господина управника продовољства, кога никад ни видео нисам, нити га знао. Чекај и други пут, да идем у помоћ господи. .. Истина, то треба да се чини за душу; и они су нам наши искрњи. Па онај велики замотуљак са писмима, где је сваколика завера и који је сада у рукама власти, као што ти знага за цело — ајде да се оикладимо, да ћу ти га и без вражје помоћи овде ноказати. Желиш ли да видиш тај замотуљак ? Ево га.... Зар само једно писмо?..,. Да, сињоре, само једно писмо; па то писмо, ако ћеш да знаш, писао је један Фратар, који би те могао ма какву науку учити , Фратар, коме, да ти не чиним криво, више вреди једна длака у бради, него цела твоја брада ; а то писмо писато је, као што