Otadžbina

124

В Е Р Е Н И Д И

ка вратима, пређе праг, па уздајући се у промисао божји, упути се на страну противну оној, од које је био дошао

СЕДАМНАЕСТА ГЛАВА Често је довољна једна жеља, па да човеку не да мира ни иокоја ; помислите сада две жеље у један пут и то једна протпвна другој. У бедном Ренцу , као што знате, већ од много сати биле су две такве жеље: једна да бежи, друга да се скрије ; а злосрећне речи трговчеве увећале су преко мере и једну и другу у исти мах. Дакле његово збитије изашло је на глас ; дакле хтели су да га се дочепају по што по то ; ко зна, колико је полицаја у пољу да га лове какве ли су наредбе издате, да га траже по селима, по крчмама, по друмовима! Истина, паде му на ум, да га знају с- л мо два полицаја, а да му име није написано на челу ; али ту му дођоше на ум приповести, што их је некад слушао, о бегунцнма, које су пронашлм чудним домишљањем, познали их по ходу, по сумњиву лицу, по другим ненаданим знацима ; све га је у страх доводило. Баш кад је излазио из Горгонзоле, звонише здраву Марију, а мрак, који се за тим спушташе. све боље умаљаваше ове опасности ; ипак преко воље удари главннм друмом , али науми сврнути на прву стазу, која ће му се чинити да води онамо, камо се он жури. С почетка среташе се с људима; али како му је глава пуна била тешког страховања, није имао срца да коме приступи и да га пита за пут. «Онај рече шест миља " мишљаше ; «ако ћу идући мпмо друм, морати прећи и осам или десет, ноге што су прешле ове до сад, прећи ће и ове. То знам, да не идем у Милан ; дакле идем према Ади. Само иди, иди, па ћу пре или после онамо доћи. Ада мало шушти ; а кад бу-