Otadžbina

534

ВЕРЕНИЦИ

да га држи у доброј вољи ; али видећи га онако замишљена, остављаше га воља на то. Морао је дакле да се сам собом разговара , па ево нешто од онога , што је бедник при овом јахању сам себи говорио. а кад би се све исписало, била би читава књига. „Света је истина, што се каже, да светитељи и лупежи имају у себи живу, те им није доста, да се они сами врте, него би, да могу, увукли у коло сав човечански род ; и сад ето ми морадоше доћи баш највећи зликовци, да мене траже, који не тражим никога, и да ме у силу бога увуку у своје послове , а ја овамо ништа друго нећу. него да ме оставе да с миром живим ! Каква је то будала тај дон Родриго ! Шта би му још Фалило да буде најсрећнији човек у овом свету, кад би само пмао мало памети ? Богат, млад, уважен, ласкан ; а њему је досадно добро , него мора да задаје јада и себи и другима. Могао би бити други Микелачо ; ајак ! хоће он да тера занат, како ће да досађује женскадији , а на свету нема луђа, лоповскија и манитија посла од овога; могао би у рај да се одвезе на каруцама, а он хоће да нде хромом ногом у ђавољу кућу. Па тек овај.... >) И ту га погледа, као да се побојао, да ће овај чути његове мисли. „Овај је најггре окронуо свет тумбе својим злоделима, а сада га тумбе окреће својим покајањем.... ако је пстина. Међу тим треба дз искусим , да ли је тако ! ... То је тако: ко је са том лудошћу дошао на свет , тај увек мора да прави ларму. Зашто није хтео да буде поштен човек целога века, као ја што сам био? Ајак ! хоће друге да чережи, да убија , да буде читав враг.... ух ! тешко мени !.... а онда још и тај вашар, да твори покајање. Ко хоће збиља да се покаје, тај може то да чини у својој кући, на миру, без толика посла, без толике досаде другоме. А његово пресветло господство, само гато пре шири руке, драги пријатељу. пријатељу драги ; при-