Otadžbina

536

ВЕРЕНИЦИ

рећи, како прелазе мисли, као оно у бурну часу кад облаци ирелазе преко сунца. те наизменце или припиче сунце, или наилази суморна хладноНа. Душа још сва опојена благим речима Федериговим, и као и опорављена и подмлађена новим животом, дизаше се до помисли на милосрђе, опроштај и љубав ; онда би опет клонула под теретом ужасне прошлости. Са страхом тражаше у брзини да пронађе, какве би се кривде могле исправити, шта би се могло по половини пресећи, који ли су најбржи и најпоузданији лекови за то , како би се могли одрешити толики чворови, шта да чини са, теликим друговима — беше то права збрка од мисли. На сам овај посао, који је био најлакши и тако близу краја , ишао је с нестрпељивошћу помешаном са стрепњом, јер је мислио, да међу тим она девојка бог зна колико подноси, и он, који би тако радо да је ослободи , он управо и држи је толико да подноси. Где би наишли на два пута, мазгар би се осврнуо , да му каже, којим ће да удари ; неименовани показао би му руком и уједно би му дао знак, да се жури. Улегоше у долину. Како ли је било око срца сиромаху дон Абондију ! Тај разглашени до, о коме је слушао толике страшле приповести — сад се налази у њему ; ти чувени људи, цвет међу тајанственим бравима, ти људи без бојазне и без милосрђа, сад ће да их види живе и здраве, да их срета по два и три на сваком савијутку од друма. Они су се понизно клањали господину ; али каква су то смагнута лица ! какви чекињави брци ! какви ли погледи, који су се дон Абондију чинили да питају : хоћемо ли да помилујемо овога попа ? Тако да кад је једном био посве иренеражен, рекао је у себи: к Што их нисам венчао ! Горе што није ме могло снаћи." Међу тим су ишли у напредак по каменитој стази дуж реке : на оној страни поглед на сурово, стрмо, пу-