Otadžbina

МИСАО И ОСЕЋЛЊЕ

545

где до краја догна мистериозан и то не без разлога, и он иде дотле те признаје да ми шмамо и апсолутног и релативног осећања, према апсолутном и релативном стимулусу. 1 Из овога је јасно да Спенсер сматра не само осећање но и све духовне појаве као чиљенице са свим различне од нервног тремора; физиолог са свог гледишта с правом би прогласио овако схватање као несмислено, а и строги релативиста никако се не би сложио са Спенсеровим мостовима међ нервном асоцијацијом и осећањем као и његовим апсолутним и мистериозним снагама. Знаменити философ Лујис , у овоме као што ћемо доцније видети никако се не слаже са Спенсером, ма да у другом погледу иде од њега још даље и узима да дух не само није Функција индивидуалног организма и нервног апарата, но је он Фуншшја човештва, и његове законе ваља тражити у друштвеном животу а не у кабинету физиолошком . 2 Он нам изиоси солуцију до сад нерешљивих проблема и негде јаким негде вероватним и примамљивим доказима, а богме негда и лепим и примамљивим оофисмом протерао је све тајне из природе и распетљао је све мртве узлове, које човештво није могло ни дирнути. По овоме знаменитом писцу, занас нема у природи ничега немој имног, а мистерије и непојамности само су материјалисане логичке Фикције. А осећање јеу њега полазна и излазна тачка свега људскогзнања и проучавања. У својој историји ФилосоФије он је истина мистериоснији и од Спенсера, напада на Кондиљака, што је рекао да је идеја трансФормисано осећање , каже , да је осећање резултат једног дела нервног апарата, а идеја и другог (мозга). Мозак је вели, независан од осталог нервног система. Даље вели, да нервне вибрације и осећање нису једно исто. 3 Но и у овом делу он је доста радика1 Ргтс1р1з оГ Р8уоћо1о§у стр. 416. 2 РгоМета оГ ттс1 апс1 НГ I. к. стр. 128. 3 Н181огу оГ РћПозорћу II. део стр. 337 — 351. О таџбина XIV. 56 5