Otadžbina

544

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

мачење чиото физиолошко , а психолози , као специјални мајсторп духа људског апстракују Функцију од агента, материјалишу је и узму као агента за се. Ево за ово примера из неколико важних испитача духа и живота. Органичка снага, вели Спенсер, била као стимулус или као осећање, пролази кроз медијум најлакши и најкраћи и сстави у нервном склопу стралне трагове, који се честим пролазом истоветне снаге утврде у систем тако зване реФлексије. Сзи се нервни процеси ио Спенсеру овако дешавају и на. тај се начин утврди међ сПољним и унутарњим светом духовно стање, асоцијација. 1 Из овога узрока обични осећаји, вели Спенсер, било вољни или невољни, не ремете циркулацију крви , јер налазе лак излаз који се честим понављањем утро, али јаки осећаји, муке и задовољство, веома поремете циркулацију стезањим мишића и крвних судова. Пример наводи на смеју где се мигаићи усни и вокални веома грче , и у овом случају ако нема за таке осећаје образованих канала они се разливају путем најлакшим и најкраћим. па ако туда не могу, онда тек иду даљим и врлетнијим. Воља и жеље потпадају под исте законе, 2 Спенсер даље изриком наглашава субетанцу духовну, и вели да је симбол неке непознате снаге као што је и материја симбол неког непојамног начела. По његову мњењу нема моста међ нервним трептањем и осећањем, нити се може замислити прелаз једног у друго, чиме са свим јасно изриче да узима осећање као са свим независну снагу од нервног трептања. 3 Спенсер је истина позитивни писац и један од највећи научара овог века, али је он свуда 1 Ове теорије трагања држе се с маленим изузетком сви испитачи духа и живота, нарочито немачки психолози прелазе у овом сваку крајност и Бекене вели: а Учител» је сигуран да му рад није на цразно, јер свака његова реч остави траг у души питомчевој....» и т. д. 2 Р1гз1; РппсЈрз 1зу Зрепзег стр. 286—'188. 3 РгЈпс1р1з оГ Р8усћо1о§у стр. 145 —162.