Otadžbina

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

549

вољне осећаје. Пошто престане узрок, још траје еФекат, отуда је могућност свести , која се јав.ва у сличавању посред различности.'- 2 Идеја му датира отуда , што се нервна снага упућује истим каналима као и пре, кад смо што актуално осетили Отуда, што се осећање оживљава у облику идеја, долази лакост што се пскуство прошлости може пренети на потомство. Индивидуално му је осећање крајњи критеријум ис/гинитостн алп пно нема важности ван тога. Знање је вели наше проФетнчка материја где непогрешивост чула има удела, и Тће ш!аШћ1е геуе1аМоп о( сопс108пе8зе 13 ап а1;ош \ућОе еуегу 81ер шас1е ш Ља1 8епе8 хз а з!;ер <;о\\гагс1 ипсег^ат^у, {аШћПИу, а.пс1 \\чШаи1; питегоиз ргесаиИопз розШуе еггоге. Ето како резонише о свести и осећању један од највећих испитача духа и живота. Зањ је осећање и све и ништа и крајње непоуздањсч Лујис и ако и није овог мишљења, опет је мњења да законе духа ваља тражити у осећању човештва , у историји његовој , а не у физиолошким процесима органичким. После Лујиса и Бена да бацимо кратак поглед на оно што гласовити Јум говори о осећању. А.ко се не полази од Факта, којп је присутан чулима. или успомени, наши ће закључци остати проста поставка. Ако те упитам за шго верујеш у оно што причаш показаћеш основ и то је нов Факт који се ослања на лруги и т. д. Но како ово не може ићи до крајности, најпосле се долази на осећање или успомену или се оглашује веровање без основа. Ни јвдног Факта нема који се не би могао противно замислити и по томе не би се никад дошло до истине, ако ту не би осећање у ггомоћ 1 Тће зепзез апсЈ Ше хо1;е1есћ стр. 323. 2 Лујис побија ово мњење да после узрока траје еФекат јер вели узрок и вФекат једно су исто и њихов је раздвој само логичко вештачење. Варница вели није узрок експлозије барута, но само један Фактор од многих других које су сви заједно узрок.