Otadžbina

МИСАО II ОСЕЋАЊИ

553

велики мислиоци и старине и иовог времена, и знаменити философ Лујис није ништа ново казао, рекав да дух не може утицати на тело јер је то симболичкп израз телесних Функција, но утиче један део тела на други. Да је чувени философ потражио како делови тела утичуједан на други, дошао би опет на осећање као негнто различно од кретања, и ова поставка отвара широм врата свима знаним спиритуалистичким хипотезама. Имајући ово на уму, Конт је са сеим истиснуо психологију из свога система узев да она независно од биологије и нема никаква смисла. И доиста ако се дух и осећање узму као Функција организма, Контова је теза без нригоиора, али за Контова доба психологија и не беше разрађена као наука у данашњем смислу, па једно то, а друго опет, што је Конт све остале научне гране сматрао као субординанте социјологији, његово мњење оважности психологије не може бити меродавно. Психологија у данашњем смислу није ништа друго но историја развића духа индивидуалног од рођења до зрелости и уједно историја назатка од кумулативне тачке до захода живота. Историја је ова пребогата с Фактима, и наслања се с једне стране на ис: уствено индивидуално наслеђе предака, ас друге на наслеђе целе расе илп човештва , а у комбинацију ових двеју чињеница улази још трећа, модиФикација и прибавке у животу. Факат је веома познат, да је влакнаста мрежа која прожима мускуларно ткање наше, орган осећања. а средиигге његово, велики и малп мозак, као нека ценгрална управа, која. прима у се нервне вибрације и на њих одговара реакцијом. Окрајак нерва према средини, у којој се завршује прима разнолике надражаје или што је све једно покрену се његови молекили на извесан начин. Кретање се шири помоћу червне симпатпје , пли ако се хоће , механиком молекила, к нервним сродинама, ту се оснажи н саопштава даље докле не доспе до главног центра осећања и ту се јави