Otadžbina

80

Н А ПРЕСТ0.1У

— Музика им опере с душе прашину дневнога рада, она свакога опомене да он није више у својој канцеларији, касарни или радионици , већ да се налази на са свим другом месту. Кад би се то могло наредити ја би за похођење позоришга ирогшсала нарочите хаљине, како би и душевно гологлави са страхопоштовањем долазили у храм уметности. Али наравно. ја не би више давала но једну преставу на недељу! —- Што се тиче музике; имате одиста право — уграби интендант да упадне у живу реч гроФичину — ако би милостива гроФица желела још какву практичну промену?.... — Други пут. Сада не знам нишга. Сада ми је цела памет на великом к^стимованом балу који ће бити идуће недеље ! Тај бал имао је да буде у дворцу и његовој зимњој башти. Интендант беше срећан што је Ирма нотпуно одобравала његову намеру за тај бал. Он је намислио да у дну зимске баште намести чесму са старинским групама напред дрва, шибље и стење , а у дну какав леп предео из Грчке, намолован у „великом стилу." Ирма обећа сачувати његову тајну, На један мах прсну у ову изреку — Међер ми сви нисмо ништа друго него кувари и паракувари. По читаве недеље кувамо, пржимо, печемо једно јело само да се допадне нашој госпоштини ! Интендант не рече на то ни једне. — Ви се сећате — настави Ирма — како се једном крај језера разговарасмо и нађосмо да се човек управо само тиме одликује што може да се разно облачи те тако да се свагда другачи појави. Још као дете волела сам да се маскирам. То је жудња за странствовањем душа коју осећа свака душа макар да јој тек почињу расги крила. Таква костимована игранка то вам је један од