Otadžbina

Н А ПРЕСТ0.1У

81

најленших цветака културе и, ту се ирви пут поштено укаже кокетство које се налази у свакоме! Интендант се опрости, и узпут премишљаше своје старе мисли о Ирми. Аја — говораше он сам себи то је сувише мучна жена, она хоће да је човек пун духа и добро расположен од јутра до мрака. Којешта, таква ми жена не треба — рече он скоро на глас. Нико није знао како ће се Ирма костимовати. Нагађало се да ће се она појавити као Викторија, јер се знало да је она била модел за Викторију на Арсеналу, само разбираху како ли ће она ту прилику удесити да не вређа друштвене навике. Ирма се много бавила у радионици где је врло приљежно радила. Беше је обузео већи немир него што беше онај кога је пре толико година осећала када се спремала на прву игранку. Љутила се што се тако једна забава мора тако дуго да спрема. По њој требало би то чим се замисли одмах извршити, па после да се мисли на друго што. То је чекање несносно. Она је завидела људма којима је спремање некаквога весеља највеће уживање. Оамо радом могла је да се курталише тог немира. У радионици стајаше свршена статуа Викторије од камена. Високе дупле стубе стајаху уз њу. Уметник који је ту статују израдио , стојаше са длетом и чекићем у руни, па час стрчи низа стубе да целину прегледа, час опет устрчи горе да поправи једну једину црту лица. Ирма чисто није смела да погледа статују, та то беше она сама, прерушена у грчко одело, али опет она.... Чисто је прође нека језа од страха и радости када је видела своју сопствену појаву преведену у најчистије уметничке облике. Беше по подне. Ирма је радила своју копију Тезеуса врло приљежно, јер се зими брзо смркава. Не далеко од ње стајаше попрсје личчог лекара краљевог, које беше мајстор у мермеру израдио. У радионици беше тишина О гацпрна XIV. 53 6