Otadžbina

92

Н А ПРЕСТОЛУ

— Дабопче. Реци који комад желиш да се претставља ! —• Желела би Емилију Галоти ! Сви се стадоше згледати. Тај комад као и Шилерова „Сплетка и љубав и беху прошле владе забрањена парчад. Наста кратка пауза. Само Краљ има реч. Шта ли ће он рећи ? Он је ћутао. После једне секунде показа Шнабелсдорфу слику једног страног научника који пре кратког времена беше умрво, и упита да ли је на слици погођен? ШнабелсдорФ рече да јесте. Краљица се уплаши када је чула како се на једаи мах променио глас њенога мужа Та то је са свим туђ глас.... У томе тренутку беше Баум поднео шољу чаја. Краљица се уплашено трже као да јој је каква мачка скочила за врат и у томе обори пружену шољу. Да је бомба каква прсла у сред собе не би више застрашила. Баум стаде кунити иарчад и беше страховито несрећан што му се то десило, али он не сме речи нроговорити а камо ли молити за опроштење, то би још гора повреда дисциплине била. Краљица се окрете Бауму и рече — Ви нисте криви, ја сам крива што се тако догодило ! Па онда замоли госпође које беху поскакале да се на невољи нађу да оиет мирно седну. Дворски маршал намигну Бауму, па му пришану да се уклони а даље послуживање да остави другим слугама. Краљица је морала прикупити сву своју снагу да не исиадне из колосека друштвеног разговора. Њој се заносила глава, па опет је право седела и смешећи се гледала како слуга однесе комађе разбијене шоље. Учинило