Otadžbina

НА II 1> К С Т I) .1

91

ш то. али не могаде изговорити ни једну реч. Брзо устаде, и дршћућим кроком изађе из дворане. Не прође дуго и Краљ је оставио игранку. Над Ирминим собама стајала је на нрозору Валпурга и дуго је жа/остиво гледала у башту. Лакокрили облаци прегањаху се по небу. па час сакрију месец, а час га оставе да блиста пуним сјајем. Сада баш беше најлепше осветљена Милоска Венус. На један пут као да тај кип окрете своје лице од дворца на другу страну.... Валпурга ужаснута трже се од прозора, и није се више усудпла прићи прозору. На статуји Викторије у радионици, на њеним каменим уснама које беше Краљ пољубио , дрхтала је ова иста месечена, која овде у парку обасјаваше Милоску Венус. Богови беху оживели на оној пуној месечини.... 9. Беше чај у (( маломе кругу." Само најодабранији међу изабранима беху сакупљени. Интендант је причао како је наумио рођендан великих драмских песника славити нарочитим свечаним преставама по које славне драме њихове. Како се приближује дан рођења Лесгшгова, то мисли са њиме отпочети те уметничке славе. — Који ћете комад давати тога дана ? — упита Краљица. — Ја бих сматрао за особито високу милост , ако би Ваше Величанство благоволело изабрати шта да се игра. — Ја ? — упита Краљица и погледа Краља, који је седео преко пута разгледајући некакве илустроване новине. Он је морао осетити Краљичин поглед, јер он спусти новине па рече