Otadžbina

96

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

ске које се све три баш испод тог језика планинског и састају. Од батерије капетана Алексе Дамјановића, дејствовао је један вод под командом потпоручнка артиљерије Љубомира Скорковића. Са вешто изабраних позиција, неколико сигурно бачених метака уверили су Турке у немогућност опстанка на ћувику Самоковском. С тога је преко ноћ између 12 и 13 напустила и турска редовна војска свој јакп положај, оставив нашима и шаторе и знатну муницију, храну и т. д. 13-ог из јутра командант ибарске дивизије са начелником артиљерије и осталим штабом, са командантом чачанске бригаде и свима осталима , ушли су свечано први пут у Куршумлију. Предстраже су одма истакнуте на 1 '| г сат од Куршумлије на Самоков, а тако исто и у десно до Тијовачких .исова, а у лево уз Косаоницу до близу Соколске планине. На једном великом камену на Баћоглави. писана је плајвазом дспеша и врховној команди и команданту моравског кора, (последњи је био код моравске дивизије на десној обали Мораве, дакле ван рејона операција ибарске дивизије) о заузећу Куршумлије. Под утисцима иајвеће. радости, ту је депешу писао ађутант поручик Машин. Протопоп Лазар копаонички, познат и у прошлогодишњем рату, са многим другима, који од радости плакаху, мољаше, да депеша буде и по њиховој жељи и с осећајима написана, и с тога је само ушло у садржину депеше, оно, што се у топлим канцеларијама није допало, а то су од прилике ове речи: „Куршумлија —пет-стогодишње гњездо највећих зликоваца и крвопија српских, у рукама је наше војске. На развалинама некадашње цркве Страхинића бана, вију се данас заставе српског Господара и т. д. и т. д. Но у ову исту депешу ушла је на завршетку и молба дивизијарева, да му се одма упуте два ђенералштабна