Otadžbina

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

10»

На кратко, сви Фанатички религиозни ратови , сва гоњења и проливања крви, инквизиције, згаришта итд. чедо су емоција које, слободне од сваке вољне контроле, ираво су лудило. 1 Великог духа и карактера нема без великих емоција, као год што нема велике уздржљивости и постојанства без велике вољне чврстине ; па шта више без великих емоција нема никаквог идеала, нема истине и иравде и свега што чини човека човеком. Без великог ступња симпатије, без интензивних побуда, нема дакле свега што је човечанско, и човек се равна животињи, тражећи само да намири сићушне и дневне потребе физичких апетита. Према овоме без велике преданости и љубави за истину и правду, и све људске и човечанске врлине не може биги ни речи о њима, а те опет оданости и љубави, не може бити без снажних осећаја, који силно потресају биће наше, и тренутно га подижу у неку већу надчовечанску сФеру. То је у неку руку права револуција у нашем осетљивом бићу, која потире све легитимисане редовне осећаје и њихову јерархију, и поставља за тренут неку неразговетну апсолутну једнакост са циљем високо подигнутим ван стварних односа човекових. А посред овог бурног елемента, јавља се воља као какав диктатор, и један апсолутизам замени се другим. Воља је људска толико високо подизана, да се узимала као свет за се, нешто са свим независно и од света материјалног и од осећања — као јединство и начело бића не само нашег, него још и бића светског. 2 Рат се води око слободе и неслободе воље од како је мисаоних људи. Ми ћемо пре евега казати, шта је воља као саставак осећања, а после ћемо говорити о Фамозној слободи њеној, којом су се бавили највећи умови прошлог века, а и дан дањи није се још на чисто борба окончала. 1 \У. II,. Сагрепћег, Меп1а1 р1п81о1о§;у стр. 670. 2 Иоти стр. 690—708.