Otadžbina

106

МИСАО И ОСЕЂАЊЕ

Напред смо рекли да је воља као год и емоције део или облик осећања под разним погодбама. али какве су те погодбе и шта је воља према њима ? Кад се из осећања изузму реФлективни иокрети који не долазе под контролу воље, онда остаје осетљиво биће наше подељено на два дела, на пријатне и непријатне осећаје, од којих се једни јављају као услови самог бића, као асимилативна и прираштајна снага његова, а друго супротно овоме. Емоције смо прогласили као стицај једнаких или сродних осећања, а воља се јављакао резултат колизије два пут или више разнородних или неједнаких осећања. У психолошкој науци ова се хетерогеност зове мотивизација и њихова колизија борба јачих и слабих мотива. По исходу борбе победилац из унутарњег света пролази у свет спољни, у акцију, и тад се заогрне тогом вољности. Ако је Физичка и умна организација човекова така да у бпћу његову махом превлађује извесна група мотива, онда се вели да ту има посто}анства воље. Кад је ова сталност са свим резултат Физичке конституције. онда се то зове и темпераменат, з кад се у то у велико мешају разне умне и моралие навике, обичаји, нарави, начела, и то као мотивизација, онда се то зове карактер. Где ови последњи мотиви не би приступили у борбу, ту би се борба за часак свршивала, и актуални моментани осећаји увек би пролазили у акцију. У животиња, деце и неразвијених, или оних особа где се биће подели међ сићушним осећајима, и у главноме осећаји не обрну се једној, било идеалној или материјалној цељи, у тих особа може се рећи има врло мало или ни мало воље, или постављене цељи према којој се решава борба мотива. Према овом образовати вољу не значи ништа друго но поставити индивидуу у таке прилике како ће моћи лако према постављеној цељи удешавати борбу мотива и превлађај њихов. У главноме цељ ову поставља сам ток осећаја према каквоћи Физичке констигуције, али