Otadžbina

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

што се разликује. Свакоме је јаоио, да овај тако рећи човечански дух , дух историје, развића и искуства из прошлости, сиажио утиче на живот садашњости, а тако исто свакоме је познато, да се тај дух не налази у реалним процесима индивидуалног организма, но се с правом може сматрати као нешто независно од тих процеса и са свим аиријорно њима. Ово се истина може рећи и за нужност, али нужност и слобода како ваља схваћени, ни у чему се не разликују. Према овоме што до сад рекосмо, види се да је питање о слободи воље, у исто доба и важно и ништаво. Важно, ако се питање сведе на могућност наше ингервенцијн у ток светских и социјалних појава, а ништаво ако се своде на просто питање, о речи и на игру речи, које има непрегледну област у овима стварима, где се говори о високим спекулативним генерализацијама; тај се положај може непрекидио мењати према захтевима оних који су у борбу ступили. Ако се питање пе ограначи и не сведе на реалну страну своју, питање је о слободној вољи питање Фатално , које се може с истим правом и бранити и нападати, и према овоме сви они који су ратовали против слободе воље у праву су онако исто, као п они који су је бранили. Ако се узме на око процес нашег органичког бића, анализпра се у своје састојке, назову се разни састојци речним именима, нађе се да је анализа логичка а не материјална, да је дух симболички израз за нроцесе у нервном апарату, а воља таки исти симбол за извесне групе тих процеса — кад се све то узме на око, онда нигде слободе, нигде оделитости и независности. Нек се још узме на ум како ти ироцесп зависс од животне средине , и како ово опет зависи од сунчаног света, овај опет свет од другог и тако вечно! Све је дакле и свуда у васел^ени везано и све зави • сно и са тога гледишта , гледишта чисто материјалног и објективног, слобода не само воље но и човека, права