Otadžbina

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

113

индивидуа слободног народа неслободна и да њој не припада слобода, но народу. Сувременик славног испитача међа људских моћи, веома гласовити н ггрославл>ени научар и философ Лајбниц, с правом се подигао да одбрани част једне значајне половине људске ггрироде од у неколико погрешних, а у неколико из ревности и правог поборништва за науком, претераних Локових генденција. Лајбниц брани независноот умности и слободу воље с речима: «... .Али оно што се духу допадне може задржати и боље испитати само ако спољни утисци не преотму маха. Ако се, вели Лајбниц, нуншост разуме у сазнању свих чинилаца, онда је сваки акат слободан. Слобода супротна духу и његовим утисцима поништила би му и дух и слободу. Неповољни осећаји не одређују само вољу на акцију као што Лок узима. Срећа му је пут од задовољства к задовољству, у путу се може често залутати и најкраћи пут није му најбољи. Иама се, вели, ваља често прибрати и узвисити над гомилом утисака и поћи к делу. 1 Из овога се види да је гласовити Лајбниц заступао независност духа од телесних процеса, па разуме се као следство тога и слободу воље. И са гледишта данашње науке, може се правом бранити независност духа и слобода воље ако се и не признаје ни духу ни вољи нека реална битност независна и подложна свим телесним менама. Напред смо поменули како је воља апстракција извесних стања свести наше, а дух свих тих стања, и ове сњмболисане апстракције, које имају само у толико вредности у колико стварности одговарају, наслагане су у системе, науку, религију итд. и акорпорисане у разним људским и народним установама — доиста јављају се као биће за се. као дух који регулише све нагае реалне осећаје, као идеални живот чоји догони, заокругљује и бира из реалног живота оно што се слаже с њим и одбацује оно 1 ХЈећег (1еп тепзсћНсћеп уегз1;апг1 стр. 163 —-1 87 Отаџиина XV 5"» 8