Otadžbina

28

ДВА ЦВАНЦПКА

Кића (брзо, за се).' Држ' се сад, Кићо ! (Узврда св; пружи се на сред капеле и начини се бајаги мртав.ј МиКа: Склоннћу се овамо унутра, па ћу га вребати ! (Улази у капелу, опази да Кића лежп, загледа и не позиаје га у помрчини; мало се узбезекне. Охо ! Ко то лежи?! Да не буде какав мртвац ? Неће бити ! Та у селу нико није умро ! (Пипа по мраку.) Да ми је само мало видела.... (Напипа на налољу свећицу, па нзвадв нз џепа жигпце, аапали и прпсветли те позна Кпћу.) Побратим ! (Загледа опет.) Јест — ОН ! (Једва се уздржава од смеха-) Хеј, хеј, мој побратиме ! (За се.) Ето И ту и хоће да ме превари ! (Гласно, бајаги жалостиво.) Кад се пре разболе — кад ли пре умре ! (За се.) А чекај мало — повампирићеш се ти ! {Вајаги ослушкује дисање Кићино и једва се уздржава од смеха.) Бајаги 11в ДИШе ! (За се, оставл>ајући свећицу на налоњ.) Е ја Св никад не бих СвТИО Оваког угурсузлука ! (Тргне се.) Шта је то ?! (Ослушпе) Неко иде ? ! (Опет ослушне.) Бога ми — јест! (Провири на прозор.) Лопови ! Шта их је!!! Кић'л (заборави се, брзо): Зар их има мниго?! МиКа (брзо): Шесторица !.... (Узврда' се-) Где ћу да се склоним?... Куд ћу ?.... (Спази налоњ.) Ха, могу ОВДС ! ... (Брзо ое склони иза налоња, Кчћа који је био мало издигао главу, легне опет н учини се мртав. Долазе врло опрезно Оташ, Баџак, Малеш, носећи под пазухом покрадене ствари, и још три лопова.) II О/аги, Бпџак, Малеш, лоиови и пређашњи. Оташ (полако): Овде смо најсигурнији !... Малеш (плашллто) : Ух, гробље !... Мене је страх ! Баџак (оштро) : Ти си кукавица ! Огаш (смејући се): Док они тамо диЖу потеру и чувају стражу, — ми ћемо овде лепо поделити што имамо, па онда сваки хватај пут! Баџак (извирује) : Гле ! У капели гори свећа ! Малеш (плашљиво) Јао, свећа ! Оташ (брзо) : Види де да нема кога ! (Баџак притрчи и провири на прозор. Мала пауза.) Бауак (врати се) : Нема никога !... Оамо један мртвац. Оташ (смеје се) : Тај нас неће чути ! Малеш (плашљиво) : Јао, мртвац ! Оташ : Ћути, кукавицо !... (Брзо ) Кад полелимо — онда ћете туда кроз шумарак, па јаругом, па право у Мачине !... Хајдмо унутра! (Пође капелк.)