Otadžbina

ДВА ЦВАНЦИКА

33

Баџак : Да бежимо — без паре ! Огаш (Малешу); Завири ти, те види шта је — тамо ! Малеш : Где ? Баџак: У капели ! Брзо само ! Малеш : Ух, у капели ! ... (Стреса се.) Оташ (замахне на љега)" Бре — ћеш завирити ! (и Баџак замахнена н>.) Малеш : Па добро, добро ! [Пође плашљиво к прозорчићу од капеле. Ввка и жагор од потере чује се ближе. Лопова немирно ослушкују и обзиру се. Кпћа и Мића тако се живо свађају, као да ће се побити.) МиИа : Ја хоћу моја два цнанцика ! Кић.1 : Нема, море ! (Вика и жагор споља још мало ближе.) Мића : Да.ј ми два цванцика ! (Малеш промоли главу кроз прозор од капеле н завири.) Кића (замахне руком на Мићу, дикнувши). Нема.!.... Ух ! (У исти мах I мотри главу Малешову, па зграби с ње -1>ес доста нов и тресне пред Мићу.) Ето ти ! Вреди два цванцика ! .Зајази се !... (Малеш побегне престрављен дружиии. Мића гледи у Фес, маше главом и почне се смејати ; Кића гледп у Мићу па се и он насмеје.) Аоичви (нлашљиво). Шта је? Н1та је? (Граја и вика споља све ближе. / Малеш (једва казује). Мртваци !.... Као на гори листа !.... Онолике наше паре ! Сваком једва по два цвапцика !.... Једноме није стигло ! Зграбише мој <»ес па му подмирише ! Лоиови (у паници): Јао, бежи!.... (Нагну да беже на разне стране. Вахну сељаци с разних страна, вичући: дЕво их! Држи их!» Ухвате лопове.) V Вукоман, Мацан. неколико сељ ака (долазе брзо ) Вукоман (видећп лопове) : Аха, ту ли су ? (Сељацима.) Вежите ИХ ! (Бива.) Мац >Н (лоповима): Тако вас треба ! Због вас ја обих своје ноге! Вукоман : И гле ти -т где су се завукли ! (Сељацима.) Чувајте — да не умакне који ! Мића (провирује кроз прозор): Ама оне похваташе ? Кића. : И мени се чини !... Хајде да видимо ! (Долази брзо Вилиман.поп, срески писар н пандури који доводе два везана лопова. Кића п Мићаизлазе из капеле.) VI Вилиман, иои, аисир, аандури и аређашњи. Поа: А тако њих треба ! (Вилиману): Не рекох ли ја теби да ће се они похватати ? Оамо ваља слошки устати.... (Писару.) Чух ја

ОглишиА XV. :>7

3