Otadžbina

ПРККО ГРАНИЦЕ

47

око 8000 бораца. Може се рећк, да се пешадија обе стране бројно подударала, но за то на нашој страни била је огромна превага на артиљерији , ко]а је снагу корпуса у неколико пута уздигла и тиме је одсуд 1а бројна превага била на страни нашој. Без ове артиљеријске пренаге, напад би био немогућан. Диспозиција, коју је командант корпуса најпре усмено још 17 јануара после подне, а за тим и писмено издао за борбу 18, садржавала је следеће: смедеревска бригада стаје на лево крило и то са 2 батаљона и 2 брдска топа поседа мост моштанички и кумаревски вис с оне стране Мораве, а са 2 батаљона главни положај од друма и доњег краја брезничке косе па у десно до спрам села Моштанице. Београдска бригада заузима простор на коси моштаничкој до закључно села Брезника. Рудничка бригада остаје у резерви код Мазараћа, но под налозима корпусног команданта. Први аргиљеријски пук да буде у Мазараћу до времена развијања на положају. Други артиљеријски пук измећу (Јтубља и Прибоја; ту и коњица 11 дивизије. Ветерничка колона да поступа на познати начин. Овај распоред извршио се још 17 јануара до 4 часа, јер је он усмено био већ наређен. Даље је наређено бпло: да се у вече овог дана подигну батеријски заклони на положају и артиљерија још ноћу са заштитом извсде на положај. Даље, да се борба пре 12 сах. сутра не замеће. На послетку за сваки случај изабрат је позадни положај код Мазараћа, а војсци 17 у вече издао је корпусни кодандант и наредбу, која се имала пре битке прочитатп. Она је износила војсци на видик њену превагу, и позивала војнике на последњи напор, који се мора срећно и победом завршити. То је била сва предходна спрема за битку код Врање. Истина психичко стање у нашој војсци било је добро. Сваки је мислио само о нападу. Но нри свем том, кад се стављало ггитање: дали је успех сигуран? —на-