Otadžbina

КАРАЂОРЂЕ И РУОИЈА

59б

— Француска се није погађала с љика. Она ихје само помиловала, дала им општу амнистију. — Под извеспим условима. — Без икаквих других услова осем да им осигура мир и да их учини срећнима. — Прекрасно. Ни Србијанци не траже нипгга друго. — Ако је тако, потрудите се да приволете тај народ, и реците му да ће се амбасадор Француске заузети за њега. Ја ћу се трудити у његову корист код Порте; али кажите му да добро разуме, да се мора безусловно покорити без устезања ономе, што ја за њега урадим, ако не жели да га згњави сила Француске. — Ваше Превасходство беше ми наговестило да Француска не жели да се меша у унутрашње послове Отоманске царевине. Али кад је другчије, ја ћу учинити што желите код Србијанаца, али тек пошто учините да ме Порта на то овласти. — То је са свим у реду, и ви можете на то рачунати. Али ако они не хтедну положити оружје, ви треба да суделујете да се они савладају. — Господине амбасадоре, Влашка нема војске и т. ц. Из писма руског дипломатског агента у Букурешту Константина Родофиникина министру спољпих послова Андреји Будбергу — од 12 Августа 1806 (Ј\2 202 тајно) да забележимо да је Господар Влашке Ипсиланти „чудио се како Русија мало цени Србе, који сада имају војску од 40,000, а могли би лако имати и 70,000, када би само имали оружја. Они сада, не добијајући никакву помоћ у новцу 7 а добављајући с тешком муком барут и олово из Аустрије, биће принуђени да прибегну Бонапарти, који неће пропустити да се њима користи. А на против, Русија би могла помоћу Срба, помоћу 30.000 људи које би он могао наоружати у Влашкој и Молдавији, помоћу ајана у Рушчуку и осталих бунтовника, 38*