Otadžbina

596

КАРАЂОРЂЕ И РУСИЈА

са диглих 50,000 своје регуларне војске, коју Ипсиланти узима на себе да храни, да покори Турску, или ако Је други систем руске политике, да у њој иоврати ред и да удеси тако, да у Турској може бити само оно што Русија хоће, те да тако извуче суштаствену корист противу Француске." Друго писмо К. РодоФиникина од истога дана (Ј№ 203) примљено у Петрбургу 27 Авг. 1806 гласи овако: „милостиви господине Андрија ЈаковљевиЛу По мишљењу Госнодара Ипсилантија, сада би Србима требало помоћи у новцу на 100,000 гроша т. ) око 13,000 дуката (червонвгхт.). Што се тиче барута и олова он не види могућности да им се пошље из Русије и држи да би боље било убедити Аустријски двор: да је опасно што Срби немају никаквих срестава за своје спасење, јер се могу обратити Вонапарти, да Русија, желећи сиречити тако по Аустрију штетан догађај, предлаже да она плати барут и олово, са којим би аустријски двор снабдео Србе, само да им се та помоћ што скорије пошље. Изгледа да неће бити тешко уверити бечко министарство, да Господар Император нема никаквих намера са српским народом, који је тако далеко од Русије, да Његово Величанство наводи на овај корак једино жеља, да одузме Бонапарти толико силну помоћ, коју он може употребити на штету Аустрије и на рушење турскога царства, као и што јесте у ствари. Напротив Срби, снабдевени барутом и оловом посгизавају своју циљ, принуђавају Порту да им даде права која они траже, и у нужди ће бити, из захвалности, браниоци аустријских предела. Достављајући Вашем Високом Превасходству ове мисли књаза Инсилантија остајем итд. Константин Родофиникин.