Otadžbina

70

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

за њихово јуначко самопрегорење, беседник помеиу и саму данашњу светковину на Чагру И У сред победне славе и радосних усклика, српски Владалац са својом војском и народом, сећа се изгинулих српских јунака 1809 голине, и одаје им пошту и признање за њихово пожртвовање" За тим је беседннк, за љубав оних, који нису потанко познати с' историјом српског првог устанка у овом веку, испричао како су наше тадашње усташке војске, после петогодишње одбране од Турака, године 1809 прешле у пааад на Турску ; и то у 4 правца, у једном, против Босне, под кнезом Симом Марковићем, у другом против Сјенице, под Карађорђем и Миланом Обреновићем, у трећем, низ Дунаво, под Миленком Стојковићем, а у четвртом против Ниша, под Милојем Петровићем. Пошто је дал>е беседник нацртао састав те војске, која је под главном командом Милоја Петровића била пошла против Ниша и њен распоред и ФортиФикације око Каменице, пошто је показао важност шанца у коме је командовао ресавски војвода Стеваи Синђдлић, он нам је по Милићевићу и Сими Милутиновићу испричао и ток саме битке 19 ма]а 1809 године. „Турска коњица у великим масама наетупаше од Ниша преко Преволца право Чагру, који Турци беху за напад изабрали , као најистакнутији српски иоложај. Очевидци причају да су коњаници били у овом реду: иапред су били сви на белим коњима, за њима на зеленнм, па алатастим, па дорастим, и на послетку били су на црним коњима , и пред њима ишла су два коњичка топа. Пошто свршише дову (молитву), избацише два топа, иа се почешс лагано приближавати шанцу на Чагру Само су осули један плотун, па одмах јуришали, Срби су их јуначки дочекивали. Два пута су Турци понављали овај јуриш, и оба пуга су са крвавим главама одбијени