Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

71

били. Турци покрише поље са својим лешинама и испунише ровове Синђелићевог шанца." — — „Турци су видели да од победе на Чагру зависи судбина Ниша, па су и последње силе напрегли и очајни јуриш на Чагар и трећи пут учинили. Оинђелић се са својима држао јуначки, али ко ће сили одолети ? Кад Турци својим лешевима напунише јендеке, живи преко мртвих навале у шанац, и стану се клати и гушати са Србима, Синђелић виде да спасења нема, потеже те из пиштоља упали џебану, и с многим Турцима и оно мало Срба што још не беше око њега изгинуло, одлети у ваздух.® „То је био свршетак оне херојске борбе Ресаваца с Турцима. Синђелић је скупо заменио своју јуначку главу, али ни ово бесмртно дело не искупи остале жргве. Трагичан свршетак Ресаваца запрепасти Србе у осталим шанчевима и ови почеше одступати. Турска коњица наже за њима у потеру и многе исече; а да би крвожедни Турци заситили и своје зверске ћуди озидају кулу од изодсецаних глава српских јунака, и то је чувена „Ћеле кула' 1 код Ниша." Поглто је беседник још у кратким потезима нацртао живот Синђелића и његова дела пре његове смрти на Чагру, он је завршио своју беседу овим ускликом ((О спокојна буди блажена сјени ј-уначког Синђелића. Српски народ сећаће се са захвалношћу твог јуначког дела и вечито ће спомињати твоје неумрло дело." — —■ —- — «Г1рах што га овде газимо, покрива остатке неумрлог Синђелића и његових јунака; ово земљиште на коме сада стојимо, натопљено је њиховом крвљу, али и крвљу њихових потомака из године 1877 ; са овог истог места, одакле је пре 6ђ година један српски, можда трешњев, топ, обарао налетајуће Турке, грувала је у садашњем рату српска артиљерија противу гврдога Виника. Чагар је видео онда орпску поразу, али је оада видео